Autori: Milijana Mićunović, Svetlana Paramentić, Darija Stjepić, Predrag Mijatović

Kako novosadski studenti finansiraju rad svojih organizacija?

Nacrt Zakona o studentskom organizovanju u interesu ili na štetu studenata

Dosadašnji pokušaji da se zakonski bolje reguliše rad studentskih organizacija nisu imali epilog. Već skoro dvadeset godina studentske organizacije tvrde da su u  nedovoljnoj meri prepoznate u domaćim zakonima. Dok Zakon o visokom obrazovanju jasno definiše studentski parlament i njegovo finansiranje, studentskim organizacijama samo daje pravo – da se organizuju. Zakon o učeničkom i studentskom standardu navodi pravo studentskih udruženja da učestvuju na državnim i pokrajinskim konkursima, a Zakon o udruženjima tretira studentske organizacije kao bilo koju drugu nevladinu organizaciju.

Nedovoljna definisanost načina rada i finansiranja studentskih organizacija pokrenula je pitanje novog zakona kojim bi se regulisao ne samo njihov rad, nego i nadležnosti studentskog parlamenta i funkcionisanje studentskih konferencija. Studentska inicijativa za organizovanje pokrenuta je još 2001. godine i od tada je osmišljeno nekoliko nacrta. Nakon obećanja, formiranja pa ukidanja radnih grupa, 2015. godine pripremljen je novi Nacrt zakona o studentskom organizovanju, a ministar prosvete Mladen Šarčević i Studentska unija Srbije potpisali su ugovor o trogodišnjem procesu istraživanja, nakon kojeg je formirana radna grupa.

Bez osvrta na to, Ministarstvo prosvete u avgustu 2018. godine obavestilo je javnost da će Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) i Studentska konferencija akademija strukovnih studija Srbije (SKASSS) raditi na izradi Nacrta zakona o studentskom organizovanju. Sada se, nakon održanih javnih rasprava, čeka da se Predlog zakona nađe pred poslanicima. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Bojana Tubića, ovaj zakon bi trebalo da poboljša položaj studenata, da definiše studentske organizacije i način na koji one učestvuju u visokom obrazovanju i štite studentski interes.

Prethodni zakoni o visokom školstvu prepoznavali su jedino studentske parlamente kao predstavnike studenata. Nacrtom zakona se koriguje ova situacija i unose novine u sistem finansiranja rada studentskih predstavnika. Sredstva koja će fakulteti izdvajati za finansiranje rada parlamenta i aktivnosti studenata utvrđuju se finansijskim planom, najmanje u visini koja se dobija množenjem prosečne cene ESP boda na toj visokoškolskoj ustanovi sa brojem studenata svih nivoa i vrsta studija.

Tako bi, naprimer, na Tehničkom fakultetu gde je cena boda 2.000 dinara, a ove školske godine upisano ukupno 1.385 studenata, Parlament od Fakulteta dobijao minimalno 2.770.000 dinara. U studentske vannastavne aktivnosti, kako je obrazloženo na javnoj raspravi, mogu se ubrajati i aktivnosti studentskih organizacija koje će one moći da predlože Studentskom parlamentu koji nakon toga odlučuje da li će omogućiti finansijska sredstva iz predviđenog budžeta. Takođe, prema Nacrtu, studentske organizacije mogu se udruživati u savez organizacija na nivou univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija. U skladu za Zakonom, Ministarstvo prosvete kontroliše zakonitost rada i korišćenje finansijskih sredstava studentskih konferencija i studentskih parlamenata.

Profesionalizacija i institucionalizacija studentskih organizacija, finansijska povezanost sa fakultetom, moguće zloupotrebe u saradnji sa parlamentom neke su od primedbi na Nacrt  Zakona o studentskom organizovanju o kojem su javne rasprave nedavno završene. Da neke izmene neće poboljšati položaj studenata, već naprotiv, da uopšte neće biti u njihovom interesu veruje docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević.

–Studentske organizacije mogu samostalno da traže sredstva od ministarstava, ali u ovom smislu je stvar postavljena naglavačke i neće doneti rezultate koji se žele postići. To nije u skladu sa konceptom parlamenta i otvara mogućnosti za zloupotrebe. Imaćemo jednu vrstu male univerzitetske partokratije. Mislim da je to pogrešno i da je bilo kakvo vezivanje organizacija za institucije loše jer se onda vezuju za uprave fakulteta i ne predstavljaju interese studenata nego prave neke svoje kombinacije. Studentske organizacije treba da budu slobodne i pluralističke – objašnjava profesor i dodaje da to pravi teret fakultetima koji već imaju problema sa finansijama, te se štedi na kadrovima ili na uslovima studiranja, a ovom izmenom se nameće još jedan dodatni trošak.

Prethodni Nacrt zakona o studentskom organizovanju pripremala je radna grupa Studentske unije Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete u dvogodišnjem procesu, ali on nije usvojen. Nikola Srdić koji je bio koordinator za izradu predloga Nacrta kao predstavnik Studentske unije Srbije, navodi da aktuelnim Nacrtom nisu definisani svi oblici studentskog organizovanja:

–To su svakako studentske organizacije koje se dele na sindikalne i strukovne. Takođe, treba da se prepoznaju i studentski mediji kao oblik organizovanja. Informisanost je preduslov za učešće, ne možemo da očekujemo da studenti učestvuju ako nisu informisani. Studentska glasila su top tri oblika studentskog organizovanja. Postoje i sportska studentska udruženja i saveti, a njihov rad se ne uređuju ovim predlogom. Akademsko-kulturna društva nisu pomenuta, a njihov rad postoji više decenija – navodi Srdić i dodaje da je saglasan sa onim što je čuo na raspravi, a to je da se ovaj zakon više bavi definisanjem prava i obaveza studentskih tela, nego studentskih ogranizacija.

Na javnim raspravama u najvećim univerzitetskim centrima u Srbiji iznete su primedbe, kako studenata, tako i profesora. Neke od dodatnih primedbi koje se mogu naći u medijima tiču se uslova za formiranje studentske organizacije koji su prilično uopšteni, te se postavlja pitanje mogućih manipulacija. Prikupljanje studentskih potpis nije uslov za postojanje organizacije, ali jeste za kandidovanje studenata za članove parlamenta (10% ukupnog broja studenata tog fakulteta), a kako je izlaznost na izborima za studentske predstavnike najčešće mala, kandidate će, po tome sudeći, uvek predlagati organizacija, što je druga ponuđena mogućnost. Predstavnici radne grupe rekli su da su kritike koje su čuli na raspravama konstruktivne i da će ih uvažiti. Ako sve bude išlo po planu, najavljuje se da će ovaj Zakon ući u skupštinsku proceduru početkom leta.

Finansiranje studentskih organizacija u praksi

Kao i druga udruženja građana, studentske organizacije, kojih prema listi sa sajta Univerziteta u Novom Sadu ima 26, mogu da finansiraju svoj rad iz donacija, članarina, poklona i spronzorstava. Na raspolaganju su im i sredstva iz budžeta koja na osnovu javnog konkursa dodeljuju organi na različitim nivoima. Svi podaci koji slede se mogu pronaći na sajtovima Pokrajine i Grada, a zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja dobili smo i kopije realizovanih projekata za koje su organizacije primale sredstva. Te podatke nismo detaljno obrađivali jer nam ih organi nisu dostavljali u istom obimu i podjednako detaljno.

Autonomna Pokrajina Vojvodine je 2017. i 2018. godine na konkursima za doprinos saradnji javnog i civilnog sektora sredstva dodelila Studentskoj asocijaciji Univerziteta u Novom Sadu, Zajednici organizacija studenata ekologije i zaštite životne sredine, Studentskoj asocijaciji Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Studentskoj asocijaciji Fakulteta tehničkih nauka.

Na dva konkursa za projekte u oblasti omladinske politike Pokrajina finansira osam studentskih organizacija u ukupnom iznosu od 1.466.300 dinara.

Grad Novi Sad je na konkursima u protekle dve godine sredstva iz budžeta dodelio studentskim organizacijama na četiri raspisana konkursa. Za projekte u oblasti socijalne zaštite 2017. godine sredstva su dodeljena Udruženju romskih studenata i Savezu studenata Univerziteta u Novom Sadu. Za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti savremenog stvaralaštva, sredstva je takođe dobilo Udruženje romskih studenata, a isti iznos dobila je i Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu.

U toku 2018. godine za projekte u oblastima omladinskog sektora novac je dobilo devet studentskih organizacija, dok je za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja sredstva iz budžeta grada dobila samo Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu.

Blaženka Stojaković iz udruženja studenata tehnike Evrope BEST (Board of European Students of Technology) kaže da je proces prilično kompleksan.

–Kada budemo prihvaćeni za neki grant koji smo pisali, potrebno je da sva potrošena sredstva opravdamo dostavljanjem gotovinskih računa, što bi ovaj način dolaska do sredstava učinilo korisnim, ali izuzetno napornim poslom zbog birokratizovanog procesa – navodi Stojaković i dodaje da se organizacija BEST retko odlučuje na konkursno finansiranje.

–Nije dovoljno transparentno oglašavanje tih konkursa od strane tela koja ih raspisuju, pa je potreban još i dodatan napor da ih neprestano pratimo; objašnjava ona i napominje da članovi ove organizacije plaćaju članarinu za osnovne troškove održavanja.

Članstvo u Studentskoj asocijaciji Univerziteta se ne naplaćuje, a ova organizacija se trudi da isprati konkurse koji se raspisuju kako u okviru javnog tako i privatnog sektora.

–Organizacija je učestvovala i bila nosilac mnogih projekata koje su podržali Grad Novi Sad i Autonomna pokrajina Vojvodina. U toku dugogodišnjeg rada bilo je situacija kada određeni projekti nisu bili podržani, ali postoji i veliki broj onih koji su uspešno realizovani zahvaljujući njihovoj podršci – kažu iz ove organizacije.

Kao mlada organizacija Samoorganizovani studenti još nisu imali dodira sa konkursnim sufinansiranjem, ali kažu da su pogrešno pretpostavljali da to služi finansiraju naučnih i akademskih projekata.

–Ali ne, to se svodi na priču: uzećemo neki projekat, nešto ćemo napiskarati, neko će nam platiti, uzećemo pare za sebe, a napisaćemo obračun da smo to trošili u naučne svrhe – kaže Stevan Balaša iz ove organizacije.

Nekadašnji aktivista Studentskog pokreta u Novom Sadu Miran Pogačar smatra da su konkursi prilagođeni samo pojedinim organizacijama te da se zna unapred zna gde će sredstva završiti.

–Nema potrebe ni da se nameštaju konkursi, oni su jedini koji konkurišu za neka sredstva i ona unapred pripadaju njima – smatra Pogačar.

Blaženka Stojaković iz BEST-a kaže da konkursi pokrivaju mnogo oblasti, ali ipak joj se čini da najmanje mesta ostaje za obrazovanje, a to je osnovna delatnost ove organizacije.

–Naš osnovni krug delovanja upravo jeste obrazovanje, i to ono neformalno. Pružamo studentima priliku da uče i izvan redovnog pohađanja fakulteta. Naša organizacija je do sada najčešće konkurisala za grantove predviđene Lokalnim akcionim planom koje raspisuje Grad Novi Sad. Na taj način smo dobili sredstva tri od pet puta u proteklih sedam godina – objašnjava Stojaković.

Ni udruženje studenata industrijskog inženjerstva i menadžmenta Estiem (European Students of Industrial Engineering and Management) ne vidi srodnost svoje delatnosti sa konkursima koje raspisuju Grad i Pokrajina, dok su saradnju sa sponzorima učvrstili, kaže Boško Vrebalov iz ove organizacije:

–Zadovoljni smo našom saradnjom sa privrednim društvima i za sada nam nije potrebna podrška Grada i Pokrajine. Voleli bismo nekada i tu da konkurišemo, ali najčešće se konkursi ne poklapaju sa onim čime se mi bavimo, pa nema ni osnova da apliciramo.

Čest izvor finansiranja su i velike kompanije kojima sponzorstvo donosi reklamu, podiže imidž ili predstavlja sponu za novu saradnju, a za organizaciju BEST to je glavni izvor finansiranja.

–Sa kompanijama sklapamo partnerstva, te nas podržavaju novčano ili robno, u zavisnosti od veličine i delatnosti kompanija koje kontaktiramo – navodi članica BEST-a.

Saradnici pojedinih organizacija su i noćni klubovi i turističke organizacije koje učestvuju u organizovanju raznih „jada“, od onih koje su dobrodošlica u akademski život brucošima do onih po Bečićima. Miran Pogačar kaže da nije problem u „jadama“, i da je sasvim u redu da se ponekad organizuju kolektivne aktivnosti za studente, ali da je problem što je to jedina funkcija nekih organizacija.

–Pojedine studentske organizacije neretko organizuju samo neke pijanke koje nemaju kraja, to mi se čini kao problematično. Zatim, pare koje dobijaju od agencija stavljaju sebi u džep, to se zna, obezbeđuju sebi besplatna mesta za jade… To je interes koji oni vide, a pored toga često i politička promocija – navodi Pogačar i dodaje da poenta organizacija da rade u interesu studenata, a ne u interesu svojih ličnih finansijskih i drugih pogodnosti. Njegovo mišljenje delimično deli i Stevan Balaša iz udruženja Samoorganizovani studenti:

–Žurke funkcionišu po principu – oni u klubu se najave da će doći i dovedu masu ljudi i onda dobijaju određene povlastice, bonuse, možda čak i novac. Koliko ljudi dovede, toliko će dobiti zauzvrat pića, popusta ili novca.

Trošenje budžetskih sredstava fakulteta

 –Filozofijade se finansiraju iz naših budžeta, to nije provereno, ali ako ti neko iz Parlamenta to kaže, onda je to tako – siguran je Balaša, a iako su nam sa Filozofskog fakulteta saopštili da ne pružaju finansijska sredstva organizacijama, nisu odgovorili na naše naknadno pitanje da pojasne ovu tvrdnju. Nju potvrđuje i nekadašnji student Filozofskog fakulteta i član Studentskog pokreta Miran Pogačar.

–To je jedan deo, drugi deo koji se pokazao kao tačan, jeste da se organizacije finansiraju putem reklama, od turističkih agencija, ekskurzija – priča Pogačar i dodaje da nije transparentno kako sve funkcioniše i da li organizacije lično dobijaju novac ili, na primer, besplatna putovanja. Pokret nije primao novac ni od fakulteta, a ni iz drugih izvora.

–Naš Pokret je bio samoorganizovan bez registracije. Prilično bi bilo apsurdno da nas finansira fakultet jer su nas gledali kao pretnju, remetili smo njihovu mirnu vodu, oni su hteli da održe takvu situaciju kakvu su imali sa standardnim organizacijama, a mi smo bili daleko od toga jer smo se protivili nekim odlukama fakulteta – opisuje Pogarač Studentski pokret čiji su jedini prihodi bile lične donacije članova i to po potrebi.

–Nama pare nisu bile u fokusu, neke druge stvari jesu – Zakon o visokom obrazovanju, dualnom obrazovanju, dodatni troškovima na fakultetu, prijava ispita – to su bile teme za koje smo se interesovali i zbog kojih smo protestovali, dakle ne finansije i pravljenje projekata, nismo bili takva organizacija – zaključuje Pogačar.

Finansiranje studentskih organizacija od strane fakulteta

Kao posledica zakonske neregulisanosti javila se i neuravnoteženost među novosadskim fakultetima po pitanju izdvajanja sredstava za organizacije. Tako, naprimer, kako su nam odgovorili sa svih ovih fakulteta na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaj, pored Filozofskog, ni Fakultet tehničkih nauka, Medicinski, Poljoprivredni i Tehnički fakultet ne izdvajaju sredstva za studentske organizacije, dok je Pravni fakultet za studentske aktivnosti u 2017. godini izdvojio 1.518.119 dinara, a u 2018. godini 1.617.850 dinara.

U skladu sa svojim Pravilnikom o sticanju i raspolaganju sopstvenim prihodima ovaj fakultet studentskim organizacijama raspodeljuje 1% do 2% sopstvenih prihoda. Prema dokumentaciji koju nam je Pravni fakultet dostavio nije jasno koja organizacija je raspolagala sredstvima tokom 2017. i 2018. jer je na svakom računu kupac Pravni fakultet. Pravilnik Tehnološkog fakulteta navodi da se 5% od uplata studenata za upis u školsku godinu obezbeđuje za rad Studentskog parlamenta.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja odgovorio nam je Zahtev nakon upućene Žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, da finansijskim planom predviđa sredstva za Studentsku asocijaciju FSFV, te zatim po periodičnim zahtevima Asocijacije izdvaja sredstva. Kako navode iz ovog fakulteta te aktivnosti su najčešće Difovijade, naučni skupovi i takmičenja, a u toku 2017. godine izdvojeno je 690.000 dinara za Asocijaciju, dok je u 2018. taj iznos bio 715.000 dinara. Univerzitet u Novom Sadu je jedina ustanova iz koje nismo dobili odgovor ni nakon upućene Žalbe. Iz Studentske asocijacije Univerziteta u Novom Sadu navode da su se ranije češće obraćali fakultetima za finansijsku podršku i da su u više navrata fakulteti finansirali inicijative i projekte.

–U poslednjih nekoliko godina, podrška koja nam najviše znači i koju dobijamo se ogleda u ustupanju prostorija za realizovanje određenih aktivnosti, podršku u vidu dobijanja informacija koja su od značaja za istraživački rad u okviru projekta – kažu iz ove organizacije, a kao još jedan vid podrške izdvajaju otvorenost nastavnog osoblja da pomognu realizaciju određenih aktivnost. To pohvaljuje i Blaženka Stojaković iz organizacije BEST.

–Sarađujemo sa profesorima, koji nam izlaze u susret tako što pristanu da budu predavači na našim međunarodnim akademskim seminarima. Nemamo redovni godišnji sporazum sa fakultetima i Univerzitetom kojim bi se izdvajala sredstva za naš rad iako mi radimo sa studentima i pružamo im dodatno obrazovanje i znanja, sa te strane, ostavljeni smo sami sebi da se snalazimo i sve ovo što radimo je naša dobra volja i ljubav – kaže Stojaković.

–Fakulteti i Univerzitet nam izlaze u susret po nekim drugim pitanjima, a obraćamo im se molbama, to je prvi korak ka njima. Pomoć dobijamo u vidu prostora za održavanje naših projekata, učionice za naše sastanke. Osim toga, dešava se da nas fakulteti podrže i novčano ili na nekom konkretnom projektu – navodi ona.

Na Ekonomskom fakultetu se sredstva obezbeđuju po više osnova – molbom i sredstvima koja su predviđena finansijskim planom. Studentske konferencije na Jahorini i Ekonomijade nalazili su se u finansijskim planovima Parlamenta i Fakulteta. Najčešće aktivnosti koje Fakultet finansira su Ekonomijade i studentske konferencije na Zlatiboru i Jahorini, a Fakultet novac uplaćuje onoj studentskoj organizaciji koja tada čini većinu u Parlamentu.

Prirodno-matematički fakultet, kao i FSVS, izdvaja sredstva za organizacije na osnovu pojedinačnih  ugovora, s tim što PMF obavezuje studente da dostave godišnji Program rada pre odobrenja sredstava, a nakon realizacije projekta izveštaj o utrošenim sredstvima, što kod FSFV nije slučaj. Prodekanica za finansije PMF-a Nataša Krejić kaže da su sredstva za rad organizacija predviđana finansijskim planom koji donosi Savet fakulteta:

–Raspodela sredstava se vrši na osnovu odluke Studentskog parlamenta. Uz odluku nam se dostavljaju i planovi aktivnosti pojedinačnih studentskih organizacija, na osnovu kojih se sačinjava Ugovor i sredstva se realizuju po tom ugovoru. Po isteku godine dobijamo izveštaj o realizovanim aktivnostima po ugovoru. Zadovoljni smo saradnjom sa studentskim organizacijama.

Da li će princip treće sreće poslužiti studentskim organizacijama da napokon budu pravno prepoznate, kao i to da li će primedbe profesora i studenata biti uvažene prilikom donošenja novog zakona, ostaje da se vidi.

Nakon toga, ukoliko zakon bude usvojen, otvaraju se nova pitanja– hoće li se finansiranje među organizacijama novosadskih fakulteta izjednačiti i kako će se odvijati saradnja između parlamenata i studentskih organizacija?

Naslovna fotografija: Darija Stjepić

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija). 

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.