Autori: Dana Mitrovska, Katarina Živković

Republika Srbija poslednjih godina bori se sa problemom odlaska mladih ljudi iz zemlje. Nezadovoljstvo mladih, ali i nemogućnost zaposlenja u struci, sve veći broj mladih navodi da napusti matičnu zemlju i da svoju sreću pronađu negde dalje. Čini se da je ovaj problem posebno izražen kod studenata medicine, koji nakon završenih studija, prve poslove upravo nalaze na inostranim klinikama.

Prema navodima direktora Lekarske komore Srbije, Milana Dinića, otprilike 300 lekara godišnje napusti Srbiju u potrazi za boljim poslom u inostranstvu. Kada su medicinske sestre i tehničari u pitanju, prema podacima sindikata, brojka onih koji odlaze u inostranstvo prelazi 800.

Prema podacima koje je u razgovoru za Dojče Vele takođe izneo direktor LKS, Srbija se suočava sa jednom vrstom paradoksa. Naime naša država nema nezaposlenog doktora specijalistu, ali ima preko 1500 nezaposlenih doktora opšte medicine. Upravo ti doktori traže način da napuste svoju matičnu zemlju kako bi došli do posla u Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj i drugim zemljama.

Postoje brojni problemi koji su doveli do ovakovg stanja, višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, niske plate, loši uslovi rada samo su neki od njih. Ono što najviše zabrinjava jeste izostanak sistemskog rešavanja ovog problema. Prema rečima Dinića, Srbija trenutno nema problem sa brojem lekara, ono što brine je starosna struktura lekara, zbog čega je neophodno povesti računa o zapošljavanju mladih lekara i obnavljanju kadra, kako bi se na pravi način sproveo transfer znanja i iskustva na one koji će u budućnosti biti zaduženi za brigu o zdravlju nacije.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru – štednja ili rasipništvo?

Krajem 2018. godine, ponovo je izmenjen zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Predmet zakona je uvtrđivanje načina određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih. Nevedenim izmenama važenje ovog zakona produženo je do 31.decembra 2019. godine, uz obrazloženje da su smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, mere koje su najviše doprinele smanjenju budžetskih rashoda. Na osnovu svih statističkih podataka o odlasku mladih iz zemlje, čini se da je opravdano postaviti pitanje – da li je ova štednja opravdana oporavkom budžeta, zapravo doprinela rasipanju najvažnijeg resursa ovog društva – mladih lekara?

Klinički centar Niš – izbegavanje odgovora

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa rukovodstvom Kliničkog centra, kako bismo proverili kako se na njih odražavaju svi navedeni problemi, ali već pri prvom koraku nailazimo na prepreku. Naime, na sajtu Kliničkog centra u Nišu nemamo kontakte ka odgovornim osobama iz rukovodstva, već samo jedan kontakt telefon i dve opšte imejl adrese.

U želji da dođemo do direktora KC Niš i dobijemo odgovore na pitanja koja su u vezi sa gorenavedenim problema, početkom februara meseca 2019. godine kontaktirali smo Klinički centar putem jedne od dostupnih imejl adresa. U odgovoru na navedni mejl upućeni smo na imejl adresu služenika za odnose sa javnošću KC Niš, Nikolu Markovića. Gospodinu Markoviću smo zatim takođe poslali mejl sa molbom da nam se omogući razgovor direktorom Kliničkog centra Niš, prof. dr Zoranom Radovanovićem, na temu odlaska mladih lekara i medicinskog osoblja u inostranstvo, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, odnosno u kojoj meri i na koji način to sve utiče na funkcionisanje Kliničkog centra, samim tim i na kvalitet lečenje pacijenata.

U odgovoru na naš zahtev, gospodin Marković je zamolio da mu sva pitanja na koja želimo da direktor odgovori pošaljemo i da odredimo tačan rok do kada treba da dobijemo odgovore. Takođe, naveo je da će se potruditi i da nam obezbedi intervju sa mogućnošću snimanja audio zapisa, ukoliko za tim bude bilo potrebe.

Postupili smo prema navednoj molbi, poslali sva neophodna pitanja i naveli datum do kojeg očekujemo odgovore direktora KC Niš. Međutim odgovore nismo dobili. Nakon tri nedelje od slanja prvog upita, poslali smo još jedan mejl sa istim zahtevima, ubrzo nakon toga i još jedan, međutim nikakav odgovor do zaključenja ovog teksta (jun mesec 2019. godine) nismo više dobili. Odgovor najvažnije medicinske institucije na jugu Srbije, na ovako važna društvena pitanja je – ćutanje.

 Kolika je zaista prosečna plata medicinskih radnika u Srbiji?

Do preciznih podataka teško je doći, a ovako važna društvena pitanja neretko postanu predmet nagađanja i paušalnih ocena u javnosti, zbog čega se u medijima prethodnih meseci dosta pričalo o prosečnoj plati medicinskog osoblja i izjavi predsednika Srbije da medicinska sestra sa višom školom ima platu višu od 54000 dinara, a ona sa srednjom školom 50 000. Na ovaj navod su reagovali iz Sindikata medicinskih sestara. Dragica Dašić, predstavnica Sindikata medicinskih sestara i tehničara, u emisiji Dan uživo na televiziji N1, pokušala je  da objasni da su zarade regulisane uredbom za koeficijente i da platu o kojoj je pričao predsednik Srbije prima samo 13 odsto, i to sa dodacima i minulim radom i sa završenom višom školom. Dok 83 odsto ima platu od oko 40.000 dinara.

Podaci koje smo pronašli na  sajtu Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i zdravstvene delatnosti, potvrđuju navode Dragice Dašić.

Kao medicinska sestre sa dugodišnjim iskustvom, Dašićeva smatra da sestre ne bi odlazile u Nemačku da imaju bolje uslove rada. Visina plate prema njenom mišljenju jeste važna, ali ne i presudna, uslovi u kojima se radi takođe su veliki problem.

Ostanak nije opcija – stavovi studenata medicine

Navode Dragice Dašić proverili smo u anketi koju smo za potrebe ove priče sproveli  elektronskim putem među studentima Medicisnkog fakulteta u Nišu. Anketu je popunio/la 81 student-kinja, a postavili smo im sledeća pitanja: Da li ste zadovoljni obrazovanjem na medicinskom fakultetu? Šta planite nakon završenog školovanja? Ukoliko želite da napustite zemlje, koji su razlozi za to? Rezultati pokazuju da postoje brojni razlozi za zabrinutost.

Pre svega ono što treba da nas brine jeste da više od 50% ispitanih smatra da obrazovanje na medicinskim fakultetima nije zadovoljavajuće.

Kada je u pitanju odlazak iz Srbije po okončanju školovanja, tu se suočavamo sa zaista poraznim podacima. Više od 95% ispitanih studenata medicine navelo je da želi ili da razmatra mogućnost da ode iz Srbije nakon okončanja studija, dok svega 3,7% njih svoju budućnost u vidi domovini.

Rezultati su pokazali da su studentima najprivlačnije države zapadne Evrope, koje nude odlične uslove rada i značajno veća primanja u odnosu na zdravstvo u Srbiji, a to su pre svega Nemačka, pa zatim Norveška, Danska i Austrija.

U najčešće razloge zbog kojih bi napustili zemlju nakon završenih studija spadaju nemogućnost zapošljavanja u struci u Srbiji, veća mogućnost pronalaska posla, i bolji uslovi rada na inostranim klinikama. Razlozi za odlazak se gotovo poklapaju za uslovima koji bi ih motivisali da ostanu, što pokazuje da veće plata i bolji uslovi rada jesu ono što je neophodno da zadržimo mlade stučnjake u oblasti medicine.

Odlazak medicnskih radnika – unosan biznis

Dok klinike u Srbiji gube visoko obazovani kadar, brojne agencije koje nude svoje usluge medicinskim radnicima pri zapošljavanju u inostranstvu su na dobitku. Ove agencije nude najrazličitije usluge, kao što je uspostavljanje kontakta sa poslodavcem u inostranstvu ili obuka za rad prema pravilima koja važe u zapadnim zemljama.

Takođe usled velikog interesovanja za učenje nemačkog jezika od strane medicinskog kadra, škole stranih jezika su organizovale brojne kurseve prilagođene upravo ovom obrazovnom profilu. Pored ubrzanih kurseva za učenje jezika, zbog velike potražnje sve češće nude i prevod dokumentacije sa overom sudskih prevodilaca. Cene su sa većim interesovanjem postale pristupačnije, pa je u proseku potrebno izdvojiti između 14 000 i 30 000 dinara za kurs koji je neophodan za zaposlenje u inostranstvu.

 

Sistemsko rešenje –  jedini način za sprečavanje odliva medicinskog osoblja

Problem odlaska školovanog medicinskog kadra defakto postoji, što potvrđuje i anketa koju smo sproveli gde je preko 90% ispitanika navelo želi da ode iz zemlje i zaposlenje potraži u nekoj od razvijenih zapadnih zemalja. Iscrpljujuć put do zaposlenja u struci, niske plate i loši uslovi rada glavni su razlozi zbog koji mladi ne vide svoju budućnost u Srbiji. Ipak ono što posebno brine jeste što nadležni vešto izbegavaju odgovor na pitanja o sistemskom rešenju ovog problema. Dokaz za to je i ovaj tekst u kojem smo ostali bez odgovora rukovodstva Kliničkog centra u Niša na upit o ovom problemu.

Kako bi se sprečio dalji egzodus mladih medicinara, ali i vratilo poljuljano poverenje građana u zdravstvo, neophodno je da nadležni sistemski pristupe rešavanju problema u zdravstvu i o tome redovno i transparentno obaveštavaju građane. Istraživanje koje su sproveli novinari magazina „Nova ekonomija“ u saradnji sa Evropskom unijom, a koje prenosi N1, pokazalo je da država Srbija otvoreno podstiče iseljavanje lekara, tako što sklapa razne sporazume sa institucijama koje su zadužene za zapošljavanje u zapadnim zemljama.

Takođe u okviru istog istraživanja se navodi da je Srbija po izdvajanjima za zdravstvo u okvirima evropskog proseka. Zdravstveni fond prikupi oko dve milijarde evra, navodi novinarka magazina „Nove ekonomija“, i dodaje da veliki problem predstavlja netransparentsnost, odnosno to što javnost ne zna kako se taj novac troši. „Nismo najgori, ali je problem u tome što sistem nije prilagođen potrebama u ovoj zemlji i što nije urađena analiza kako se troši novac i što nema rasprave“, zaključuje Pavlovićeva.

Ukoliko se ove stvari reše na odgovarajući način, čini se da je moguće zadržati mlade lekare u Srbiji. Sistemski uređen i transparentan zdravstveni sistem omogućio bi svim zdravstvenim radnicima adekvatne plate, bolje uslove za rad i edukaciju, odnosno sve ono što trenutno traže van granica naše zemlje.

Naslovna fotografija: Pixabay

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.