Autori: Lana Nanovski, Marijana Đurić

Bez održivog i dugoročnog efekta na mlade

Neizvesno vreme raspisivanja konkursa i finansiranje velikog broja projekata malim iznosima novca – neki su od problema u finansiranju omladinskih programa i projekata iz budžeta grada.

Lokalni akcioni plan politike za mlade Grada Novog Sada (LAP) za period od 2019. do 2022. godine usvojen je početkom ove godine. Ovo je dokument koji, na predlog Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarije za mlade – donosi Skupština Grada Novog Sada, a kojim se uređuju aktivnosti i oblasti od značaja za mlade. LAP se donosi za period od četiri godine.

Prve inicijative za pokretanje procesa izrade lokalne strategije i akcionog plana za mlade u Novom Sadu, potekle od samih mladih, pojavile su se 2006. godine podstaknute usvajanjem i početkom realizacije Akcionog plana Politike za mlade AP Vojvodine 2005–2008. godine. Prvi LAP donesen je 2010. godine i važio je za period od 2010. do 2014.

U pripremi i realizaciji LAP-a učestvuju Kancelarija za mlade i subjekti omladinske politike u skladu sa Zakonom. Kancelarija za mlade usmerava i prati sprovođenje LAP-a na teritoriji Novog Sada. Ona je sektor u sklopu Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada i glavni cilj joj je podrška mladima da se aktivno uključe u društvo. Kancelarija je počela sa radom 16. decembra 2009. godine.

Vreme otvaranja konkursa i raspodela budžetskih sredstava

Finansiranje programa i projekata vrši se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Kancelarija za mlade, uz saglasnost gradonačelnika. Gradonačelnik rešenjem obrazuje Komisiju za stručni pregled podnetih predloga programa i projekata za finansiranje programa i projekata u oblastima omladinskog sektora. Komisija ima pet članova, od kojih su tri člana predstavnici Grada Novog Sada i dva člana predstavnici udruženja mladih, udruženja za mlade ili njihovih saveza. Prilikom stručnog pregleda i vrednovanja predloženih programa i projekata Komisija utvrđuje predloge za odobrenje programa ili projekta.

Pravo da konkurišu za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata iz budžeta Grada za realizaciju programa i projekata imaju udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovi savezi, ustanove, naučnoistraživački instituti i druga pravna lica sa sedištem na teritoriji Novog Sada.

U okviru realizacije javnog konkursa Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za finansiranje programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora, koji Gradska uprava za sport i omladinu, odnosno, Kancelarija za mlade sprovodi na godišnjem nivou, vremenom su uočeni različiti problemi.

Aleksa Savić, iz udruženja HMM… kaže da je veoma problematično vreme kada se konkurs otvara i kada novac legne na račun udruženja kako bi projekat mogao da počne da se sprovodi. Kaže da je prethodnih godina sa sprovođenjem projekta moglo da se počne najranije u julu, avgustu ili septembru. Više od 100 projekata je finansirano putem tog konkursa i grad se time diči, kaže Savić, ali i naglašava da je rezultat toga da preko 100 projekata u kratkom periodu ima aktivnosti koje se preklapaju i da je teško doći do učesnika/ca.

Konkurs se svake godine raspisuje u različito vreme. Za 2019. godinu još uvek nije raspisan, jer je usvajan novi LAP za period 2019–2022. godine. Takođe, menjana je Odluka o ostvarivanju potreba i interesa mladih u oblastima omladinskog sektora na teritoriji Grada Novog Sada, zbog izmene Statuta Grada Novog Sada.

Pomoćnica načelnika za omladinu Nada Anđelić kaže da se trenutno sa izmenjenom Odlukom usaglašava program i tek kada ga odobri Gradsko veće, tada može da se raspiše konkurs. Pomenuta Odluka menjana je 2013, 2015, 2016, 2017. i 2019. godine. Zbog izmena u zakonima kojima se reguliše ova oblast neophodno je usaglašavati Odluku, a upravo to remeti raspisivanje konkursa.

–Evo sada je jun, a konkurs još uvek nije raspisan. Sredstva verovatno neće biti dodeljena pre septembra. Postavlja se pitanje: Šta te organizacije rade dve trećine godine? – kaže Igor Jezdimirović iz udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ i pita se zašto podrška grada funkcioniše samo četiri, a ne 12 meseci godišnje i dodaje da se taj problem provlači iz godine u godinu.

Koordinatorka Kancelarije za mlade Novi Sad Mirjana Bumbić objašnjava da je pre dodele sredstava potrebno da se prethodno pregledaju svi izveštaji projekata iz prethodne godine i da to zahteva određeno vreme. Kvota u budžetu Gradske uprave za sport i omladinu puni se određenom dinamikom u toku kalendarske godine i Uprava nema na raspolaganju u januaru svih 20 miliona koje može proslediti udruženjima.

Pomoćnica načelnika za omladinu, Nada Anđelić, kaže da su budžetske kvote koje se ne isplaćuju ravnomerno nešto što ih ograničava, kao i donošenje različitih akata zbog kojih je neophodno usaglašavanje programa.

–Udruženja su naviknuta da sve to ide u drugom delu godine – kaže pomoćnica načelnika za omladinu.

Sa druge strane, Igor Jezdimirović kaže da je jedne godine konkurs bio kasno raspisan i da su imali samo 2 dana da potroše dobijena sredstva.

–Naravno da smo navikli i naravno da smo sve pripremili unapred. Bila je opcija ili da namenski potrošiš novac ili da ga ne dobiješ. Ali pitanje je, kakav to dugoročni i održiv efekat stvara na mlade u Novom Sadu – kaže Jezdimirović.

–U raspodeli sredstava kroz LAP često je bitno da se ostvari kvantitet i velikom broju organizacija se dodele sredstva – kaže nekadašnji pomoćnik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Vladimir Kozbašić. Smatra da bi LAP trebalo da raspisuje trogodišnje i četvorogodišnje konkurse, kao što je slučaj sa OPENS-om i da bi tada postojala mogućnost da se dese pozitivne promene.–LAP je u samoj osnovi i ideji jako dobra stvar, ali svi problemi uglavnom nastaju u realizaciji–kaže Kozbašić i dodaje da ako se 20 miliona dinara podeli na više od 100 organizacija, ne mogu se učiniti sistemske promene.

U toku realizacije LAP-a 2018. godine održano je 104 projekta, što je za šest projekata manje u odnosu na 2017. godinu kada je podržano 110. Ukupna opredeljena sredstva za realizaciju LAP-a iznosila su 20.000.000 dinara, isto kao i tokom 2017. godine.

U 2018. godini jedno udruženje je odustalo od realizacije projekata, tako da je ukupan opredeljeni iznos za realizaciju LAP-a za 2018. iznosio 19.850.000 dinara. Prosečan iznos sredstava u 2018. godini dodeljenih po projektu bio je 184.615 dinara: najmanji budžet iznosio je 90.000, a najveći 330.000 dinara.

Poslednjih godina je udruženje HMM… po projektu dobijalo budžet od 200.000 do 250.000  dinara. Aleksa Savić, iz pomenutog udruženja,objašnjava da samo njihova kancelarija mesečno košta bar 20.000 dinara. Sve i da projekat mogu da realizuju tokom cele godine, kako kaže, ne bi mogli ni troškove kancelarije da pokriju:

–Taktika grada je: ponosimo se time što finansiramo preko sto projekata za mlade na godišnjem nivou, a to što nijedan od tih projekata ne može da se sprovede na adekvatan način, nikom ništa – ocenjuje Savić. Bilo je godina kada je projektni tim udruženja HMM… odlučio da vrati novac Gradskoj upravi, jer kaže da ne žele da se pretvaraju da sprovode projekat kvalitetno, kada je to nemoguće zbog dodeljenih finansijskih sredstava.

Pomoćnica načelnika za omladinu Nada Anđelić odgovara na taj problem predlogom da udruženja mogu konkurisati i u drugim upravama kao što je Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat, sa istim projektom:

–Ako je dobar projekat, on svuda prolazi – ocenjuje pomoćnica načelnika za omladinu.

–Ako ste organizacija i računate samo na taj konkurs ili na druge konkurse koji, takođe, izlaze neredovno, vi ne možete da planirate svoj razvoj – naglašava Igor Jezdimirović i dodaje da u takvoj situaciji udruženja jure od konkursa do konkursa što veoma utiče na održavanje kontinuiranih i kvalitetnih aktivnosti.

Netransparentnost

Aleksa Savić kaže da se svake godine kroz LAP finansira određen broj udruženja koji su nepoznati najaktivnijima u omladinskom sektoru:

–Neka od tih udruženja svoje programe ni ne sprovedu, niti pošalju izveštaj o monitoringu – kaže Savić.

Tamara Blagojević iz Centra za razvoj i društvenu integraciju (CRDI), koji je obavljao monitoring projekata LAP-a tokom 2017. i 2018. godine kaže da postoji mali procenat udruženja koja ih nisu obaveštavala o aktivnostima i da su o tome informisali Gradsku upravu. Spisak tih udruženja nije javno dostupan.

Centar za razvoj i društveni integraciju čine Tamara Blagojević, Nenad Opačić i Dunja Bekvalac. Tamara Blagojević i Nenad Opačić, pored angažmana u CRDI-ju, rade kao hraniteljski savetnici u Centru za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, a Dunja Bekvalac je u istom realizatorka edukativnih programa. Prethodne dve godine CRDI jedini je konkurisao za monitoring i evaluaciju projekata kojima se ostvaruju ciljevi LAP-a.

Višnja Nežić, stručna saradnica za monitoring i evaluaciju pri LAP-u 2012. i 2013. godine, kaže da sadašnji monitoring tim dobija veoma mali iznos novca (650.000 dinara) za posao koji treba da se ispuni:

–Potrebno je imati dovoljno plaćenih ljudi koji će svaki od tih projekata posetiti, kao i organizaciju bar dva puta i zadržati se određeno vreme. To je puno radno vreme, što ne može da se pokrije od tog novca– kaže Višnja. Dok je ona bila u timu koji je radio monitoring, objavljivali su svaku aktivnost na sajtu uz fotografiju i tekst, ali je tada iznos za monitoring bio veći, kako kaže, kao i za same projekte. Sajt Centra za razvoj i društvenu integraciju, koje već dve godine jedino konkuriše za obavljanje monitoringa, nije aktivan i na naslovnoj strani nalazi se samo logo udruženja.

„Inženjeri zaštite životne sredine“ radili su monitoring LAP-a 2012. i 2013. godine. Na pitanje zašto je samo jedno udruženje konkurisalo na tu poziciju prethodne dve godine, Igor Jezdimirović nudi mogući odgovor:

–Za taj novac ja ne mogu da radim taj posao. To je ispod minimuma da bi se taj posao uradio kako treba. Mi nismo u mogućnosti da za taj novac uradimo kvalitetan posao.

U Izveštaju o realizaciji LAP-a tokom 2018. godine, koji je pisao Centar za razvoj i društvenu integraciju piše:

„Do trenutka pisanja završnog izveštaja o monitoringu i evaluaciji 1 udruženje nije dostavilo izveštaj tako da rezultati ovog udruženja nisu obuhvaćeni prilikom izračunavanja statističkih podataka i prilikom ocenjivanja uspešnosti realizacije Lokalnog akcionog plana za mlade Grada Novog Sada za 2018. godinu“.

Aleksa Savić ističe da monitoring tim kao i Gradska uprava ne žele da obaveste ostale organizacije o tome koja udruženja nisu poslala izveštaje:

–Meni je, kada sam postavio to pitanje u plavoj sali Skupštine grada, rečeno: Nemojte da dovodite komisiju u neprijatnu situaciju, i nemojte da sumnjate u rad komisije – ističe Savić.

Nada Anđelić, pomoćnica načelnika za omladinu, ističe da ne postoji neko ko uopšte nije ispunio svoje obaveze, ispunili su svi, a pojedini u smanjenom obimu i dodaje da svi moraju da opravdaju dobijena finansijska sredstva, dok koordinatorka Kancelarije za mlade Mirjana Bumbić kaže da iz tih razloga postoji i budžetska inspekcija.

Oni koji su kasnili sa izveštajima prethodnih godina dobili su minus bodove koji su uticali na rangiranje u narednom konkursu. Na pitanje zašto nisu transparentne informacije o udruženjima koja nisu ispunila svoja zaduženja onako kako je propisano, pomoćnica načelnika za omladinu odgovara:

–Mislim da nije dobro da to javno objavimo. Bolje je da mi s njima razgovaramo i kažemo im da ove godine to ne mogu tako uraditi. Na pitanje na koji način će kazniti to jedno udruženje koje je prethodne godine kasnilo sa izveštajem, odgovorila je kratko: – Videćemo.

Lazar Čovs, novinar, aktivista i član radne grupe za izradu LAP-a Grada Novog Sada 2009. i 2010. godine, smatra da je veliki problem to što se velikom broju malih organizacija za neke projekte koji su dosta ambiciozni dodeli premalo novca, a mnogo novca ode organizacijama koje su „dobre sa gradom“ ili koje su „simulacija pravih organizacija“, registrovanih da bi uzele taj novac i prebacili ih u stranačke tokove.

Čovs je opisao način kako to funkcioniše, a dva anonimna izvora iz oblasti aktivizma u omladinskom sektoru, potvrdili su nam da taj model zaista jeste prisutan, iako je nemoguće dokazati ga:

–Organizacija koja je osnovana od predstavnika vladajućih stranaka dobije novac na konkursu. Novac iz gradskog budžeta se prebaci na njihov račun i oni po osnovu projekta fiktivno prebace privrednim subjektima novac npr. štampariji koja je njihova. I umesto da odštampaju neke publikacije, oni odštampaju stranačke flajere – objasnio je Čovs.

Kada je reč o namenski trošenom novcu, Igor Jezdimirović ističe da su veoma važni i efekti namenski potrošenog novca, kojima je potrebno baviti se dodatno. Predlaže da se odrede limiti troškova dobijenih sredstava:

–Jedan flajer može da košta 5 dinara, ali i 500 dinara, sa istom edukativnom svrhom – objašnjava Igor i smatra da problemu optimalnih troškova treba strateški pristupiti i da nije logično da se neke stvari plaćaju mnogo više nego u realnom životu.

Lokalni akcioni plan politike za mlade dokument je od izuzetne važnosti za omladinsku politiku u jednom gradu. Ipak, u samoj realizaciji LAP-a nastaju različiti problemi sa kojima se suočavaju organizacije koje se finansiraju putem javnog konkursa.

Vreme kada se konkurs otvara i kada novac leže na račun udruženja, kao i dodeljivanje nedovoljnih novčanih sredstava velikom broju organizacija samo su neki od problema u fokusu. Oni se odražavaju na umanjen kvalitet rada organizacija koje su pod pritiskom kratkih vremenskih okvira za realizaciju svojih aktivnosti.

Neophodno je da rad Gradske uprave za sport i omladinu bude transparentniji, kako bi se ostvarilo poverenje između organizacija i te institucije.

Naslovna fotografija: NsHronika

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.