Autori: Marko Apostolović, Đorđe Ivanović

Postupci protiv studenata proizvod volje profesora

Pravila i prakse utvrđivanja disciplinske odgovornosti studenata

Disciplinski postupci protiv studenata nisu novost na Univerzitetu u Novom Sadu. Postoje godinama i imaju ulogu regulisanja ponašanja studenata na više načina. Od onih najočiglednijih, poput kažnjavanja za uništavanje fakultetske imovine, do složenijih – traganje za akademskom nečasnošću u vidu korišćenja nedozvoljenih sredstava za polaganje ispita ili predispitnih obaveza. Studenti uglavnom ne znaju za ove postupke, pravilnike kojima su regulisani, disciplinske mere koje se mogu izreći na kraju relativno komplikovanog procesa koji predstavljaju mini-disciplinske procese sa mogućnošću iznošenja odbrane i žalbe na odluku, kao ni to da profesori odlučuju kada će ih pokrenuti bez obaveze da svaki put kada primete prekršaj to i učine.

Postupci su definisani Pravilnicima o disciplinskoj odgovornosti studenata, koji se pretežno oslanjaju na Kodeks o akademskom integritetu Univerziteta u Novom Sadu. Ovim dokumentom studentima se zabranjuje korišćenje nelegalnih sredstava tokom izrade bilo kojeg rada u šta spada plagiranje, izmišljanje ili krivotvorenje rezultata naučnog istraživanja, autoplagiranje kao i lažno autorstvo, to jest potpisivanje studenta na rad u čijoj izradi nije učestvovao. U odnosu na ove prekršaje, fakulteti imaju slobodu da odrede mere po sopstvenom opštem aktu – Pravilniku o disciplinskoj odgovornosti studenata.

Analiza podataka iz pregleda disciplinskih postupaka vođenih tokom 2017. i 2018. pokazuje da ovi postupci nisu učestali. Na upit o tome odgovorilo je pet fakulteta. Na Medicinskom fakultetu i Akademiji umetnosti vodio se po jedan postupak i oba su završena strogim ukorom, na Pedagoškom fakultetu takođe jedan postupak završen opomenom. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja nije imao nijedan postupak tokom dve godine, a Poljoprivredni fakultet je imao čak četiri postupka od kojih je jedan završen strogim ukorom, a tri udaljenjem s fakulteta do jedne školske godine. Prodekan za nauku i međunarodnu saradnju sa tog fakulteta, dr Branko Ćupina, pojasnio je da je razlog ovolikog broja strogih kazni i postupaka to što su i sama kršenja bila ozbiljnija:

–Razlog su isključivo grube povrede pravila, teže disciplinske povrede, utvrđene Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti studenata, prepravka podataka u javnoj ispravi koju izdaje Fakultet, falsifikovanje potpisa nastavnika, korišćenje nedozvoljenih sredstava na ispitu kao što su bubice, puškice, mobilni telefon.

Filozofski fakultet nije bio u mogućnosti da pruži tražene podatke jer se takva zbirna evidencija ne vodi, i zapisi o pojedinačnim disciplinskim postupcima postoje isključivo u dosijeima studenata koji su u njima učestvovali. Sa Fakulteta tehničkih nauka su odgovorili da zbog prispelih obaveza vezanih za akreditaciju fakulteta nisu u mogućnosti da pruže tražene podatke, dok ostali fakulteti Univerziteta u Novom Sadu nisu odgovorili na upit. Prodekanka za nastavu na Filozofskom fakultetu, prof. dr Jasmina Kodžopeljić, objašnjava da je manji deo prestupa vezan za tačke pravilnika koje se odnose na nepristojno ili nasilno ponašanje, a veći na prestupe vezane za akademsko nepoštenje. Na pitanje zašto se postupci retko pokreću u odnosu na broj prekršaja tokom polaganja ispita, profesorka Kodžopeljić odgovara da razloga ima više, ali ipak u prvi plan ističe najvažnije:

–Mislim da je u našoj kulturi pretpostavljeno da nastavnici sami sa tim treba da izađu na kraj. Uz to, nastavnici takvo ponašanje smatraju uobičajenim ponašanjem učenika i ne vide to kao veliki prekršaj.

Osvrćući se na rast tehnoloških mogućnosti u svim oblastima, pa i u ovoj za varanje, sagovornica dodaje da se sa povećanim mogućnostima povećavaju i kršenja pravila. Kod prepisivanja na ispitima, na primer, treba gradirati prekršaj i razlikovati one koji su tražili od kolege da ih nešto podseti od onih koji su kompletno prepisali gradivo. Kažnjavanje studenata putem disciplinskih postupaka je tim teže što su za to potrebni čvrsti dokazi. Disciplinski postupak je pravi proces gde morate dokazati da se ono što tvrdite dogodilo. Tako da se nastavnici ne odvaže uvek da prijave prekršaj već sami sankcionišu studenta najčešće udaljavanjem sa ispita i, na kraju krajeva, studenti ne prođu bez sankcije, ali ta vrsta prekora ne ostane zabeležena, kaže profesorka Kodžopeljić, i dodaje da se zbog toga ne može ući u trag učestalosti ovih događaja.

Naša sagovornica dalje navodi da bi u prvi plan istakla plagiranje radova, pre svega na završne radove (diplomski/master/doktorski rad), ali ne isključuje iz toga i seminarske radove za čije plagiranje napominje da ima više razumevanja jer se tokom pisanja njih studenti zapravo upoznaju prvi put sa akademskim pisanjem i nenavođenje literature često bude rezultat nemara, a ne loše namere. Govoreći o razlozima nepokretanja postupaka protiv studenata, navela je i to da postoje neka nepisana pravila o tome kada će se pokrenuti postupak a kad ne, kojima se profesori na Univerzitetu vode. Profesorka Kodžopeljić smatra da se postupci za plagiranje radova pokreću u većini slučajeva kada je veliki deo rada ili potpun rad plagiran jer je to, kako kaže, veliki prekršaj. Uz to, podseća da se profesori na ovaj korak odlučuju samo onda kada mogu da dokažu svoje tvrdnje.

Proces utvrđivanja disciplinske odgovornosti studenta

Kako se navodi u Kodeksu o akademskom integritetu Univerziteta u Novom Sadu, u procesu kojim se utvrđuje disciplinska odgovornost studenta učestvuju različiti organi od fakulteta na kojem je počinjen prekršaj do komisije Univerziteta – Etička komisija fakulteta, nastavno-naučno veće, Stručna komisija, dekanat i Etička komisija univerziteta. Zahtev za pokretanje postupka može podneti bilo ko povezan sa fakultetom što uključuje zaposlene, studente, organe i tela fakulteta i naučnoistraživačkih organizacija kao i druga fizička lica. Zahtev mora da sadrži dokaze o prekršaju i obrazloženje. Podnosilac mora da preda i svoje lične podatke, a ukoliko smatra da to po njega može biti opasno, ima pravo da traži anonimnost.

Prvostepeni postupak pokreće se nakon što komisija utvrdi verodostojnost zahteva i dostavi ga optuženom licu koje mora da se pismeno izjasni o situaciji. Ukoliko to ne uradi u zahtevanom roku, komisija može samostalno da donese zaključak. Etička komisija zahtev može da odbije ukoliko smatra da nije došlo do prekršaja, a tada može protiv tužioca da pokrene protivpostupak jer se smatra da je isti prekršio kodeks tako što je podneo neosnovanu optužbu. Ako je utvrđen prekršaj, u izveštaju mora da se predloži disciplinska mera.Konačna odluka se, kako Kodeks propisuje, objavljuje na sednicama fakulteta, a potom i na internet stranici fakulteta na kojem je prekršaj počinjen i Univerziteta kojem on pripada, kao i na oglasnoj tabli visokoškolske ustanove. Za manje povrede i nemaran odnos izriču se opomena, javna opomena ili osuda. Prva je u vidu pismenog upozorenja i ne objavljuje se nigde, ali se unosi u dosije studenta koji je počinio prekršaj. Javna opomena se objavljuje na sednicama fakulteta i takođe završava u dosijeu optuženog. Javna osuda objavljuje se prvenstveno tamo gde i javna opomena, ali se na to dodaje i sednica Stručnog organa Univerziteta u Novom Sadu. Unosi se i u dosije, ali u odnosu na prve dve disciplinske mere, ova se objavljuje na oglasnoj tabli fakulteta gde je prekršaj počinjen kao i na internet stranici te visokoškolske ustanove.

Specifičnosti postupaka i disciplinskih mera po fakultetima

 Međutim, disciplinski postupak ne teče na svakom fakultetu jednako. Pravni, Filozofski, Tehnološki i Poljoprivredni fakulteti imaju tročlanu disciplinsku komisiju za prvostepeni postupak i ona mora da se sastoji od dva člana iz reda nastavnika i studenta prodekana koji uz opravdanje ima pravo da imenuje zamenu. Petočlane komisije imaju Akademija umetnosti, PMF i Medicinski fakultet, ali oni nisu iste strukture i ne bira ih isti organ. Na Akademiji su tri člana iz reda nastavnika i dva studenta. Struktura PMF-a je takva da u procesu učestvuje student iz Parlamenta i četiri nastavnika koje bira dekan, a Medicinski fakultet ima dva studenta, dva nastavnika i prodekana nadležnog za studijski program koji ustanova sprovodi. Na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) prvostepeni postupak vodi dekan čija je reč završna.

Na svim fakultetima Univerziteta student protiv kojeg se vodi postupak zbog prekršaja ima pravo da priloži žalbu, a rok za žalbe i drugostepeni postupak se razlikuje od ustanove do ustanove. Pravilnici Akademije umetnosti, Filozofskog, Pravnog i Medicinskog fakulteta  ne govore ništa o ovom procesu, mada se u Pravilniku akademije navodi da se disciplinska mera može ukinuti ili ublažiti ako je žalba osnovana, ali ako nije, ona se odbacuje. Na PMF-u i FTN-u ovakav postupak vodi Savet fakulteta čija je odluka konačna, a razlikuje se u tome što na drugom u procesu učestvuje i diplomirani pravnik, student prodekan i prodekan za nastavu. Što se tiče Poljoprivrednog fakulteta postoji tročlana drugostepena komisija sa dva člana iz Saveta i jednim nastavnikom ili asistentom. Na Ekonomskom ga vodi dekan fakulteta. Tehnološki fakultet ima komisiju od pet članova od kojih su troje nastavnici i dvoje studenti.

Kazne na fakultetima su slične i uglavnom se sastoje od ukora, opomene za lakše i strogog ukora i suspenzije za teže prekršaje. Sve ustanove imaju pravilo da se prve tri kazne mogu dodeliti studentu samo jednom, jer se ponovljen prekršaj tereti kao teška povreda pravilnika, dok se student može privremeno isključiti sa fakulteta neograničen broj puta i nikad na kraći rok od prethodnog. Tokom suspenzije se oduzima indeks zajedno sa pravom polaganja ispita i kolokvijuma, a negde i sa pravom pohađanja nastave. Komisije na fakultetima takođe mogu da zatraže privremenu suspenziju tokom procesa ako smatraju da bi student mogao da utiče na tok disciplinskog postupka. Na PMF-u isključenje sa fakulteta može trajati od dva do četiri semestra za razliku od ostalih gde je najveća moguća godinu dana, a može da se odnosi samo na polaganje ispita ili potpuno odstranjivanje studenta sa fakulteta za određeni period. Sve ove mera unose se, uz potpis nadležnog lica, u dosije studenta, a nekad i u indeks.

U slučaju kada je na fakultetu učinjena materijalna šteta, student snosi i nastale troškove, ali se prethodno utvrđuje da li je ona naneta namerno ili iz nehata što nekad može dovesti do otežavajućih odnosno olakšavajućih okolnosti za njega. Ako se utvrdi da je namerna, dobija se i jedna od gorepomenutih disciplinskih mera. U pravilnicima Filozofskog, Pravnog, Ekonomskog, Tehnološkog i Medicinskog fakulteta govori se o ovoj situaciji, a na Tehnološkom je i data suma novca kao granica između lake i teške povrede pravilnika – 30.000 dinara.

Specifičnosti postupaka i disciplinskih mera po fakultetima

Lakši i teži disciplinski prekršaji

Lakše povrede su nedolično ponašanje prema studentima i zaposlenima na fakultetu i njegovim odeljenjima, nepoštovanje kućnog reda, ometanje nastave, ispita i drugih radova na ustanovi, nenamerno štećenje imovine do iznosa koje ustanova utvrdi posle kojeg prelazi u težu. U teže povrede spada bilo koji vid plagiranja radova, korišćenje nedozvoljenih sredstava na ispitu (bubica, puškice) i polaganje u ime drugog studenta, prepisivanje ili pomaganje kolegama tokom ispita, prepravka ili dopuna zvaničnih dokumenata, krađa imovine i njeno namerno štećenje, izazivanje bilo kakvog nereda, konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci tokom vršenja fakultetskih obaveza i navođenje drugih na isti prekršaj, izražavanje nacionalne netrpeljivosti, narušavanje pravilnika o bezbednosti i zdravlju studenta, nepoštovanje propisa o zaštiti od požara, ponavljanje lakše povrede i neovlašćeno kopiranje materijala radi prodaje.

Postupci u praksi

Profesorka Tehnološkog fakulteta Marija Radojković kaže da nosi neprijatno iskustvo iz poslednjeg postupka u kojem je učestvovala. Sam postupak je, kako kaže, bio pokrenut zbog studentkinje koja je uhvaćena u prepisivanju sa mobilnog telefona na njenom ispitu nakon čega je udaljena sa ispita. Kao i uvek u takvim situacijama, pokrenula je disciplinski postupak, ali je onda naišla na neočekivanu prepreku. Studentkinja je pred komisijom za disciplinske postupke tvrdila da nije prepisivala i da je profesorka bez dozvole pregledala njene lične podatke sa telefona:

–Dovela je u pitanje to da li sam ja smela da diram njene lične podatke. Ja sam na ispitu uzela njen telefon na kojem sam videla da je otvoren dokument, to jest skripta za ispit, a ne njeni privatni fajlovi, pojašnjava sagovornica i dodaje da kao nastavnik smatra da je njeno pravo i obaveza da vodi računa o procesu ispitivanja.

Uz to, studentkinji je pomogla i pravna začkoljica iz pravilnika jer nigde izričito ne piše da je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona na ispitu. Kako profesorka Radojković pojašnjava, pravilnik ukazuje na zabranjenu upotrebu „nedozvoljenih sredstava“ zbog čega profesori pre početka ispita definišu šta su to nedozvoljena sredstva što ima obavezujuću ulogu.

Nakon tri susreta sa komisijom, odluka je donesena da je prekršaj napravljen i studentkinja je kažnjena zabranom izlaska na ispite u jednom ispitnom roku. Na pitanje kako smatra da bi se ovakav problem najbolje rešio, profesorka Radojković kaže da ne misli da postoji idealno rešenje i da fakultetski pravni akti nisu jedini način borbe pre svega jer ne mogu da prate brz tehnološki razvoj i urede pravilnike kojim bi zahvatili sve nove sprave koje mogu da se koriste kao sredstva varanja na ispitima:

–Mislim da je bitnije da studenti shvate da im je znanje sa fakulteta potrebno i da su oni koji to uvide manje skloni prepisivanju. Lično sam radila na tome da dovodim kolege iz struke koji rade kao stručnjaci koji im kroz svoje predavanje i razgovor iskustveno pokažu zašto je ono što im mi na fakultetu predajemo važno i kako se to kasnije odražava na praktičan rad. Ali, važno je da uvek postoje dobro strukturirani pravni akti jer ima trenutaka kada moramo na njih da se oslonimo.

Student treće godine Žurnalistike na Filozofskom fakultetu Jovan Ilić optužen je za plagiranje eseja. Priznao da je pogrešio prilikom pisanja rada jer nije naveo izvor sa kojeg je preuzeo materijal. Ilić kaže da je proces trajao dva meseca i da u njemu nije učestvovao već je za svoju kaznu saznao kada je pokušao da izađe na ispit u aprilu, a predmetni asistent ga je obavestio o pokretanju postupka.

–Sve se odigralo kada sam došao na ispit iz drugog predmeta u aprilskom roku i kada mi je rečeno da do septembra neću moći da polažem nijedan ispit – kaže student Novinarstva, koji je tada bio u strahu da će pasti godinu.

Nakon toga mu je konačna odluka stigla na kućnu adresu gde je pisalo ono što mu je rečeno kada je došao na ispit. Pošto nije pravio probleme i prihvatio je kaznu, Ilić kaže da mu je kazna umanjena:

–Dobio sam poziv, ali da se izjasnim pismeno. Tada sam se izvinio i rekao da sam shvatio grešku, pa su mi smanjili kaznu za jedan rok, tačnije u septembru ću moći da izađem na ispite –  rekao je i dodao da nije podneo žalbu na odluku iz disciplinskog postupka.

Siva zona kršenja pravilnika

Prodekanka za nastavu Filozofskog fakulteta prof. dr Jasmina Kodžopeljić navodi da postoji problem i sa pisanjem seminarskih radova za novac. Iako je očigledno nedozvoljeno predati tuđ rad, ovu vrstu varanja je gotovo nemoguće dokazati i ljudi koji pišu radove za novac, kako ona tvrdi, ne podležu nikakvoj sankciji u okviru fakulteta i očekuje da se time bave nadležni organi. Što se tiče eventualnih sankcija van fakulteta, sudija apelacionog suda Miodrag Majić kaže da je problem složen i da bi okolnosti pojedinačnog dela bile te koje bi odredile njegov karakter.

–Da bi se takav slučaj kvalifikovao kao krivično delo, morali bi postojati i dodatni elementi, poput namere za prevaru i pribavljanja protivpravne imovinske koristi po osnovu takvog rada na primer, ili pak, navođenja nadležnog organa na overavanje neistinitog sadržaja. Međutim, dodatni problem je pitanje dokazivanja ovakvih radnji, imajući na umu da su obično sve strane kod ovakvih „poslova“ po pravilu zadovoljne i nezainteresovane za krivični progon, kaže on.

Zbog navedenih okolnosti profesorka Kodžopeljić kaže da ovde treba voditi drugu vrstu borbe:

–Svi ti prestupi imaju kratkoročne efekte. Student na razne nečasne načine prepiše, snađe se i položi ispit, ali ne nosi dugoročni benefit, što je znanje. Zbog toga treba raditi na promociji toga da znanje vredi i da će se kasnije isplatiti. Kazne ne izgrađuju pozitivna ponašanja.

Ljudi koji se bave izradom studentskih radova za novac kažu da je potražnja uvek velika i da pojedinci napišu čak oko 20 radova godišnje. Pred kraj semestra i u toku ispitnih rokova imaju toliko posla da moraju da odbijaju zahteve. Bave se izradom seminarskih, diplomskih i master radova, kao i prezentacija. Na fakultetima se jako retko otkrije da rad nije originalan, ali zato i oni preduzimaju mere predostrožnosti:

–Kada treba neki rad da se izradi i detaljno odbrani, ne prihvatamo ga. Takođe odbijamo da radimo eseje upravo zbog njihovih odbrana i zato što je to potpuno druga forma s obzirom da se zahteva vlastito mišljenje, rekao je jedan izrađivač koji je tražio da ostane anoniman.

Što se procesa tiče, uglavnom je kod svih isti: odgovarajuća literatura, različiti izvori iz nekoliko jezika: detaljno se pripremi literaturu, a potom okvirno osmisli kako će rad da izgleda. Cene se kreću od 1.500 do 10.000 dinara u zavisnosti od veličine i složenosti rada. Diplomski radovi su uglavnom najskuplji.

Iako svaki fakultet ima pravilnik po kojem bi studenti trebalo da se kažnjavaju, to se retko primenjuje. Razlog tome je kompleksnost čitavog procesa u kom slučaj mora da razmatra više sazvanih komisija zbog čega se lakši prekršaji najčešće ignorišu, a pokreću se samo za teže prestupe. Problem ovakvog načina rada je to što svi pravilnici fakulteta kažu da se ponovljena lakša povreda kodeksa tretira kao teška zbog čega ne bi trebalo zanemariti nijedan prekršaj. Takođe, da se ne bi morao uvek pokretati postupak, očekuje se od profesora da oni sami reše problem sa studentima.

Sa druge strane, studenti uvek pronalaze nove načine da izbegnu posledice zaobilaženja svojih obaveza. Mnogi svake godine plaćaju druge da im napišu radove koji to pažljivo i savesno izvršavaju, tako da ne može ni da se dokaže da je došlo do krivotvorstva, a u mnogo situacija se o tome ne vodi dovoljno računa. Manjak kontrole, lakoća izbegavanja posledica i njihov slab efekat dovode do još većeg problema, a to je da studenti shvataju da mogu mnoge prekršaje na fakultetu da počine bez posledica.

Naslovna fotografija: Đorđe Ivanović

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija). 

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.