Autori: Jelena Stojanović, Ivana Đokić

Razlozi za preuzimanje aerodroma Konstantin Veliki od strane države analizirani su u prethodnih godinu dana od strane mnogih srpskih medija. Izjave zvaničnika na ovu temu dovedene su u pitanje i mnogo pre samog preuzimanja rukovodstva niške vazdušne luke, izazivajući nepoverenje gradjana u menadžerske sposobnosti države i u obećanja o ulaganjima.  

Krajem juna 2018. godine gradska Skupština izglasala je da aerodrom Konstantin Veliki pređe pod direktni patronat države i pored građana koji su ispred zgrade Skupštine danima protestovali protiv te odluke. Razlozi akvizicije koje je u tom trenutku navodila Ministarka Zorana Mihajlović pokazali su se kao netačni, samim tim opravdanje za takve postupke ostaje u okviru interesa vlasti, dok građanima biva predstavljeno kao “javni interes”.  

Inicijativa Ne damo niški aerodrom je više puta na javnu debatu pozivala zvaničnike Srpske napredne stranke koji su tvrdili da će se aerodrom ugasiti ukoliko ostane niški – debata je održana uz prisustvo predsednika Upravnog odbora Aerodroma Niš i predstavnika Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladena Jovanovića, čineći temu nepogodnu debatovanju jer je predstavnik aktuelnog gradskog rukovodstva, gradonačelnik Darko Bulatović, odbio da u njoj učestvuje.

Sumnja javnosti da je akvizicija rezultat želje ograničavanja niškog aerodroma zbog uslova ugovora o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa francuskom firmom “Vansi” pokazala se kao istinita.

Dok je ministarka Zorana Mihajlović u Nišu tvrdila da niški aerodrom ni na koji način nije vezan za koncesiju beogradskog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je da “samo treba da se konsultuju” sa Francuzima ako niška vazdušna luka pređe milion putnika. Pomoćnik ministarke Zoran Ilić navodi da će država “plaćati penale” Vansiju, ako Niš ode preko te granice. Koliko će puta zvaničnici demantovati jedni druge?

Studijom Regionalne razvojne agencije Jug pokazana je sposobnost niškog menadžmenta da upravlja aerodromom bez ikakvih stimulacija upućenim avio-kompanijama, što jasno i pokazuju dijagrami koji mere likvidnost aerodroma, kao i rast broja putnika.

Da li je donirana oprema pouzadana?

Prema rečima gradonačelnika Darka Bulatovića, država je oduvek pomagala razvoj aerodroma. Izjavio je i da je u prethodnih 10 godina u aerodrom uloženo preko 800 miliona dinara. Istraživanjem prethodnih ulaganja države u, tada ne potpuno samoodrživ, niški aerodrom pokazala su da su državna ulaganja uglavnom pristizala kroz donacije opreme koju je sama papreno procenjivala, a među kojima se nalaze zastareli uređaji spornog kvaliteta, prema republičkim standardima.

Dokument dobijen od Bojana Avramovića, bivšeg direktora RRA Jug, sa kojim smo razgovarali, pokazuje spisak donacija pristiglih od Aerodroma Nikola Tesla u prethodnih 10 godina (do 2017.), sa godinom proizvodnje tih uređaja, godinom doniranja, kao i procenjenom vrednošću svake donacije.

[embeddoc url=”https://partnerisrbija.edublogs.org/files/2019/09/Tabela-Bojan-AvramovićRRA.pdf” download=”none” viewer=”google” ]

U želji da proverimo da li jedan od dva najskuplja uređaja koji su obuhvaćeni donacijom aerodroma Nikola Tesla, rendgen aparat iz 2009. godine, pouzdan za upotrebu (u tabeli donacije navedeno da je granici propisanog standarda), niškom aerodromu Konstantin Veliki i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije putem Zahteva za pristup informacijama tražili smo dokumentaciju u vezi sa upotrebom ovog uređaja na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu.

[embeddoc url=”https://partnerisrbija.edublogs.org/files/2019/09/ilovepdf_merged.pdf” width=”100%” height=”300px” viewer=”google” ]

Već po prijemu dokumenata uočavamo kontradiktornosti. Naime, od niškog aerodroma smo dobili kompletnu i transparentnu dokumentaciju bez ikakvih ograničenja, dok smo od DCV dobili dokumentaciju sa “zabeljenim” segmentima, koje su pravdali time da se odnose na tip opreme i tehničke karakteristike iste, sa naznakom da otkrivanje takvih podataka može ugroziti bezbednost u vazduhoplovstvu i potencijalno ugroziti ljudske živote.

U prvom rešenju od 10. 8. 2017. godine koje smo dobili od aerodroma “Konstantin veliki” vidi se da je “Služba za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorata izvršila proveru usklađenosti opreme za pregled i obezbeđivanja sa standardima propisanim u pododelcima 12.1.1. i 12.4. dela III Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstu.

Takođe, Služba za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorata je 02. avgusta 2017. godine obavila neposrednu proveru uređaja na aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu upotrebom standardnog test predmeta (test kofera) i utvrdila da stanje rendgenskog uređaja ne odgovara standardima za kvalitet slike definisanim u pododeljku 12.4.3. dela III Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu”.

Potencijalni problem leži u drugom rešenju od 24. avgusta iste godine, jer se u istom, odobrava upotreba opreme koja samo nedelju dana ranije nije ispunjavala standarde upotrebe.

[embeddoc url=”https://partnerisrbija.edublogs.org/files/2019/09/ilovepdf_merged-1.pdf” width=”100%” height=”300px” viewer=”google” ]

Dokument koji dostavlja Aerodrom Niš i u kojem se ne cenzuriše nijedan deo njega, ukazuje na to da je DCV  “zabelio” delove rešenja gde je obrazloženo zbog čega je Direktorat odobrio korišćenje opreme za obavljanje pregleda. U drugom rešenju piše da je proverom istog uređaja 16. i 17. avgusta (prethodna provera urađena 2. avgusta), utvrđeno se da njegovo stanje odgovara standardima za kvalitet slike definisanom u istom pododeljku na osnovu koga se njegova funkcionalnost dve nedelje pre toga osporila, i da kvalitet slike zadovoljava minimalne vrednosti, uz, kako piše u obrazloženju, višestruko ponavljanje testa i upotrebom svih dostupnih funkcija poboljšanja slike.

Da sumiramo, donacija beogradskog aerodroma je posle dva testiranja funkcionisanja rendgena, koja su se desila u kratkom vremenskom razmaku, i od kojih je prvo bilo neuspešno, a drugo uspešno, prihvaćena kao validna.

Dokumentacija nedvosmisleno navodi da je funkcionalnost samog uređaja na minimalnim graničnim vrednostima i svakako otvara pitanje poštovanja standarda u polju bezbednosti (npr. Kako je uređaj u tako kratkom roku postao funkcionalan?; Da li je servisiran u tom periodu?). U svakom slučaju, da ovakva pitanja ne bi ostajala “otvorena”, neophodan je mnogo transparentniji odnos Direktorata i niškog Aerodroma prema javnosti.

Odgovore na ova pitanja i više informacija pokušali smo da dobijemo od nadležnih sa niškog aerodroma, međutim nismo dobili nikakav odgovor.

Linije od javnog značaja, aerodromska oprema oprema nije

Umesto ulaganja u obnovu zastarele opreme i daljeg privlačenja stranih low-cost kompanija, po već oprobanom receptu niškog menadžmenta, država ipak odlučuje da sa 15 miliona evra subvencioniše domaćeg i, posve kontroverznog avioprevoznika, Er Srbiju.

Bojan Avramović iz Regionalne razvojne agencije je za Vreme, ali i u razgovoru sa nama, naveo sve mane ove odluke: “Mi smo isporučili 350.000 putnika kroz trogodišnji projekat koji je Grad Niš koštao dva miliona evra. Međutim, zatekli smo milion evra dugova (četiri neisplaćene plate, 400.000 kredita u švajcarcima, 400.000 evra duga dobavljačima), tako da smo na raspolaganju imali milion evra. Doveli smo Aerodrom do samoodrživosti i nadalje je trebalo samo ulagati u infrastrukturu.

Ovih 15 miliona evra nema veze sa infrastrukturom, ovo je besomučno rasipanje para u cilju dokazivanja opravdanosti preuzimanja Aerodroma, a bojim se i razračunavanja sa avio-kompanijama koje već rade u Nišu. Jednostavno, za ovih 15 miliona evra dobijate ono što već imate, 350.000 putnika godišnje, a Aerodrom dobija ista ona tri evra takse koje dobija i bez subvencionisanih letova. Svim ovim je pokazano da oni koji su preuzeli Aerodrom pojma nemaju šta s njim da rade, niti su imali plan kad su ga uzimali, niti ga imaju sada. Sa 15 miliona evra može svako”.

Izgovor vlasti za stavljanje niškog aerodroma pod okrilje države, prema izjavama zvaničnika, zasnovan je na nesposobnosti aerodroma da funkcioniše samostalno, ali se sumnja građana pokazala kao istinita – država želi da ograniči razvoj niškog aerodroma da bi ispunio uslove ugovora o koncesiji, za koji se govorilo da će biti dostupan javnosti do kraja leta 2018. a koji pritom nije u celosti dostupan ni dan danas.

Da je sumnja bila opravdana govore i podaci o smanjenju broja aviona, putnika i robe u kargo transportu. Činjenica je da će novouvedene linije od javnog značaja popraviti statistiku, ali je više nego opravdano postaviti pitanje – šta kada subvencije prestanu i Er Srbija ode?

Da li će tada uopšte ostati drugih avioprevoznika na niškom aerodormu s obzirom na to da linije od “javnog značaja” ugrožavaju već postojeće destinacije nesubvencionisanih avio-kompanija, čime nelojalnom konkurencijom stvaraju nepovoljnu klimu kompanijama koje ne lete služeći se indirektno novcem poreza građana.

Subvencionisani letovi uopšte ne moraju biti puni putnika da bi Er Srbija od njih profitirala, jer koristi novac koji joj je dodeljen iz budžeta. Samim tim čini Niš lošim domaćinom za one koji bez ikakvih subvencija sa njegovog aerodroma lete.

Naslovna fotografija: Pixabay

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.