Autori: Đina Nedović, Tamara Bogojević

Investicija bez kraja

Deonica od ušća kanala Vrbas–Bezdan u kanal Bečej–Bogojevo do hidročvora Vrbas dužine šest kilometara po zagađenosti predstavlja jednu od crnih ekoloških tačaka Evrope. 

U junu 2019. pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić potpisao je sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem, ministrima u Vladi Srbije Jadrankom Joksimović i Goranom Trivanom i predsednikom Opštine Vrbas Milanom Glušcem Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta revitalizacije Velikog bačkog kanala. Predviđeno je da AP Vojvodina od Evropske unije dobije 1,1 milion evra za projekat remedijacije, odnosno procesa preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja Velikog Bačkog kanala, a pretpostavlja se da će nakon projekta Evropska unija donirati još 27 miliona kako bi se projekat sproveo u delo.

Veliki bački kanal to jest Vrbas–Bezdan kanal deo je Dunav–Tisa–Dunav kanalskog sistema i dugačak je 118 kilometara. Iskopan je ručno 1802. godine kako bi se skratio plovni put Dunavom, a uz to je omogućeno i odvodnjavanje područja na obalama kanala čime su nekada močvarna tla postala plodna zemljišta. Izgradnjom kanala omogućeno je razvijanje naselja kroz koje kanal prolazi – Vrbasa, Crvenke, Kule, Sivca, Sombora i Bezdana.

Problem zagađenja kanala vuče korene od polovine 20. veka kada je krenulo nekontrolisano otpuštanje otpadnih voda iz  šećerane, fabrike mesa, metalne industrije, kožare, uljare, sa farmi svinja  u kanal što je dovelo do toga da on postane prepun hemijskog i biološkog zagađenja, teških metala, naftnih ugljovodonika i patogenih organizama. Deonica kod Vrbasa dugačka je šest kilometara i po svojoj zagađenosti predstavlja jednu od crnih ekoloških tačaka Evrope.

Tokom devedesetih godina 20. veka prvi put se kreće sa razmatranjem mogućih rešenja za problematiku zagađenosti kanala. Godine 1986. izrađena je Studija o otpadnim vodama regiona Vrbas–Kula–Crvenka a kao najveći zagađivači tada pominju se Fabrike šećera „Crvenka“ i „Bačka“, „Jafa“, „Istra“, „Carnex“, „Sloboda“, „Panon“, „Farmacoop“ i „Vital“, a uz njih se navode i sama naselja Crvenka, Kula i Vrbas kao zagađivači svojim komunalnim otpadnim vodama. Još tada je planirana izgradnja Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda (CPPOV), a Građevinski fakultet Subotica izradio je idejni projekat za njegovu izradu. CPPOV bi bio smešten na kanalu Bogojevo–Bečej, a otpadne vode bi se do njega dopremale Magistralnim kolektorom.

„Hidrozavod DTD“ iz Novog Sada je zatim, 1991. godine izradio Glavni projekat za Magistralni kolektor čiju je izgradnju do druge faze finansirala opština Vrbas. Zbog nedostatka finansija radovi su nakon druge faze izgradnje obustavljeni. Treća faza izgradnje kolektora nastavljena je 2005. godine. Izgradnja vrbaskog dela kolektora završena je 2008. godine, dok se za završetak dela koji bi dovodio otpadne vode iz Kule čekalo do 2015. godine.

Magistralni kolekor Vrbas–Kula trebao bi da dovodi otpadne vode do Centralnog prečišćivača čija je izgradnja započeta 2011. godine i za čiju je izgradnju Evropska unija izdvojila 15 miliona evra, a ovaj iznos se vremenom popeo na 23 miliona evra što je najveća donacija Evropske unije Srbiji. U pogon je trebao da bude pušten 2013. godine, ali se to do sada još uvek nije desilo.

Da bi se CPPOV koji je projektovan za kapacitet od 125.000 stanovnika,  pustio u rad, navodno je neophodno priključenje svih mesta u opštinama Vrbas, Kula i Crvenka na njega, a uslov za to predstavlja završetak kanalizacione mreže u svakoj od njih. Kanalizacija u Vrbasu je završena, i kanalizacija iz Kule je priključena na potisni vod dok se na priključivanje Crvenke još uvek čeka.

Postrojenje je namenjeno da spreči direktno izlivanje otpadnih kanalizacionih i industrijskih voda u Veliki bački kanal, ali 2015. godine Vrbas i Kula su obezbedili tek trećinu ukupnog kapaciteta, a ove godine Opština Kula je izgradila uličnu kanalizacionu mrežu i tranzitni potisni vod Crvenka–Kula. Time je obuhvaćeno 50 km cevovoda, 28 km kanalizacione mreže u Crvenki, a 13 u Kuli i 9 km potisnog voda od Crvenke do kolektora otpadnih voda u Kuli, ali još uvek nije poznato koliko nedostaje da se upotpuni kapacitet ili da li je već upotpunjen.

Međutim, iz „JKP Komunalac Vrbas“ kažu da je kanalizacija izgrađena 97%, dok je nešto manje, oko 70% priključeno. U okolnim selima izgrađeno je 80% ali uglavnom nemaju priključke. Oni navode da centralni prečistač može da radi i kada nisu svi prikopčani, kao i da je dovoljno 60% kapaciteta kako bi bio u funkciji.

Gomilanje rešenja za čišćenje

U Projektu izmuljavanja, deponovanja i remedijacije sedimenta kanala Vrbas–Bezdan u Vrbasu, glavnog odgovornog projektanta Zorana Gregorijevića iz 2015. godine navodi se da se na ovoj deonici nalazi više od 300.000 m3 zagađenog mulja čime je protok vode kroz kanal znatno smanjen, plovidba kroz njega je nemoguća a uslovi za život u Vrbasu znatno su pogoršani.

Ovaj projekat predlagao je četiri moguća rešenja povodom kojih su napravljene tri javne rasprave u Vrbasu. Meštani su bili uzbuđeni povodom činjenice da bi se mulj iz kanala odlagao na području opštine Vrbas. Profesor Božo Dalmacija koji je bio saradnik na ovom projektu kaže da je nemoguće očekivati da će neka druga opština prihvatiti taj mulj, ali i napominje da on van vodene sredine svakako nije opasan.

– Ta naša rešenja nemaju uticaja na životnu sredinu jer mi radimo prema uzorcima i pravilima životne sredine: da, taj mulj koji se nalazi dole on jeste toksičan sa stanovišta vodenog ekosistema, ako se nalazi u vodi, uticaće na ribe, na sve ono ostalo i napraviće nam problem u vodenom ekosistemu. Ja sam ja taj pravilnik, inače, i pravio za državu, mi smo jedina država koja ima pravilnik o kvalitetu sedimenta u jugoistočnoj Evropi.

Mulj je podeljen u četiri kategorije od kojih prve dve nemaju nikakve opasnosti po životnu sredinu, treća delimično – ali u vodenoj sredini, a mulj četvrte kategorije zahteva obaveznu remedijaciju.

Plan je bio da se za vađenje mulja četvrte kategorije iskoriste dva plovna bagera kojima raspolažu „Vode Vojvodine“, da se on premesti na remediocione podloge i da se potom za pet do šest godina iskoristi u ciglanama i fabrikama cementa.

Profesor Dalmacija navodi da je projekat prihvaćen i da je bilo moguće čišćenje kanala za 7 miliona evra u generalnom projektu, dok bi u idejnom projektu ta cifra bila oko 9 miliona. Ideja o „džambo džakovima“ u koje bi se stavljao mulj pojavila se nakon rasprava o već pomenutim projektima.

Dalmacija navodi da je on bio protiv te ideje budući da bi se prilikom odlaganja džambo džakova pojavljivala ocedna voda koja bi zapravo imala uticaja po životnu sredinu. Cela ideja je međutim bačena na stranu, a, kako profesor Dalmacija tvrdi, ovo je iskorišćeno za dovođenje stranaca da rešavaju problem Velikog bačkog kanala.

Bez odgovora iz institucija

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić potpisao je početkom juna ove gdine Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta remedijacije/ revitalizacije Velikog bačkog kanala sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem, ministrima u Vladi Srbije Jadrankom Joksimović i Goranom Trivanom i predsednikom Opštine Vrbas Milanom Glušcem. Svrha projekta je izrada tehničke dokumentacije za uklanjanje oko 400.000 kubnih metara zagađenog sedimenta, izgradnju tri područja za njegovo privremeno odlaganje, remedijaciju muljnog taloga i za rešenje konačnog odlaganje prerađenog muljnog taloga.

Za početak sprovođenja rešenja koje se radi u okviru kompanije Loius Berger, osim početka rada prečistača, čeka se i završavanje celokupne tehničke dokumentacije čiju je izradu preuzeo PPF8 fond, finansiran od strane Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Dokumentacija se odnosi i dalje na prvih šest kilometara kao i na probleme sa CPPOV koji utiču na nastavak radova.

Ceo ovaj aranžman nastao je u organizaciji Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, u  okviru programa EU IPA II, a ugovoreno je sa Konzorcijumom Louis Berger da obezbedi tehničku podršku srpskoj administraciji u pripremi projekata ulaganja u infrastrukturu u sektorima transporta i životne sredine, a sve u cilju usklađivanja sa predpristupnim zahtevima EU. Kao vremenski okvir za realizaciju projekta navodi se period mart 2017 – septembar 2019, a kao izvođači lider Konzorcijuma: Louis Berger (Francuska), a partneri GIZ (Nemačka), MWH (Belgija), Epcco (Srbija) i Louis Berger (Serbia).

Na pitanja u vezi sa projektom upućena PPF8 fondu stigao je odgovor da nisu ovlašćeni da dele informacije i da su ih prosledili dalje nosiocima projekta: Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Delegaciji EUi Opština Vrbas. Ni sa jedne od navedenih adresa odgovori na ova pitanja nikada nisu stigli.

Iz „Voda Vojvodine“ kažu da se Revitalizacija Velikog bačkog kanala odnosi na ostatak kanala od šestog do osamdeset prvog kilometra i spada u redovno održavanje kanalske mreže. Napominju da je do sada kanal u potpunosti revitalizovan na deonici od 36 kilometara i iz njega je uklonjeno oko 500.000 m3  mulja.

Na pitanje kada će CPPOV početi da radi i da li su ispunjeni svi uslovi za rad, nadležni iz „Voda Vojvodine“ nisu imali odgovor, već su uputili na Opštinu Vrbas koja, takođe, nije dala odgovor na ovo pitanje. Iz „Voda Vojvodine“ ipak su rekli da prečišćavanje otpadnih voda pre upuštanja u kanal nije rešeno i da je voda kanala prepuna hemijskog i biološkog zagađenja, teškog metala, patogenih organizama i naftnih ugljovodonika.

Sama činjenica da je Veliki bački kanal višedecenijski problem kojem se rešenje nazire isključivo u gomilanju slične dokumentacije i zahtevu za donacijama nije umirujuće za građane mesta u kojima protiče kanal, a niti za samu Evropu, čiju „crnu tačku“ predstavlja. Preusmeravanje nadležnosti i ignorisanje problema u nadležnim institucijama upućuje na odlaganje rešavanja problema kojem se svedoči i proteklih godina.

Evropska unija do sad je u rešavanje ovog problema uložila 23 miliona evra, ali 400.000 m3 sedimenta iz kanala, izgradnja tri područja za privremeno odlaganje uklonjenih sedimenata, remedijacija, odnosno proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja, deponovanog muljnog taloga kao i rešenje za njegovu preradu i konačno odlaganje tek treba da budu realizovani projektom za koji dokumentacija treba da bude završena na jesen.

Veliki bački kanal ima rešenje na papiru poznato jedino institucijama i fondovima koji se bave izradom dokumentacije koja još uvek nije dostupna javnosti. To rešenje će da iziskuje i vreme i novac, kao i sva rešenja do sada, dok konkretnih promena nema. Veći pomak u rešenju zagađenja se i dalje čeka, dok se optimistično već godinama najavljuje.

Naslovna fotografija: EU PPF “Podrška Evropske unije u pripremi projekata”

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.