Autori: Marija Stojadinović, Anja Lalović

Sva lica i naličja Zelenog fonda

Neoperativnost Zelenog fond izdvojena je kao jedan od ključnih problema iz oblasti ekologije u Izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu

Svakog 17. u mesecu u 17 časova, građani Bačke Topole organizuju protestna okupljanja u ciljuskretanja pažnje na ogromnu zagađenost reke Krivaje. Do sada su protestovali oko šezdeset puta, a najduža reka koja od izvora do ušća teče kroz Vojvodinu toliko je zagađena da ometa svakodnevicu stanovnika Bačke Topole i okoline.

–Reka je trenutno mrtva, ona je toliko izgubila sadržaj kiseonika da se pretvorila u jednu površinsku septičku jamu. Ne samo što u njoj nema života, nego ta reka čitavom dužinom ispušta nesnosan smrad –kaže predsednik Ekološkog pokreta iz Bačke Topole Peter Červenak i dodaje da voda iz reke ne može da se koristi ni za navodnjavanje, što preti opstanku poljoprivrede.

Još 2015. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine skrenuo je pažnju na prekoračenje graničnih vrednosti o ispuštenim količinama otpadnih voda u ovoj reci. Kontrolom kvaliteta utvrđeno je da su najveći zagađivači četiri operatera: IM Topola (industrija mesa), Topiko Perutnina Ptuj (klanica i prerada živinskog mesa), AIK Žibel (prerada animalnog otpada) i JKP Komgrad (sekundarne komunalne otpadne vode). Građani navode da problem nesnosnog smrada postoji više od decenije.

Slučaj Krivaje nije jedinstven primer, jer se svega sedam odsto otpadnih voda prečišćava. Ovo, zajedno sa upravljanjem otpadom koji nastaje na preko 3.500 divljih deponija u Srbiji, predstavlja dva prioritetna problema u oblasti zaštite životne sredine.

Transparentno finansiranje uslov za dobijanje sredstava iz EU fondova

U pregovorima za ulazak Srbije u Evropsku uniju, Poglavlje 27 odnosi se na životnu sredinu i klimatske promene. Srbija, kao i sve zemlje koje ubuduće budu pristupale EU, moraju da posvete ozbiljnu pažnju razvoju regionalne i lokalne uprave u oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, moraju da usvoje osnovna načela EU koja se odnose na prevenciju, predostrožnost, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. S tim u vezi, u Izveštaju Evropske komisije za 2019 godinu, između ostalog, navodi se da:

1. Zeleni fond nije operativan; nivo ulaganja u zaštitu životne sredine je vrlo nizak;
2. Napravljeni su koraci u jačanju administrativnih kapaciteta, posebno infrastrukturnoj organizaciji, ali je potrebno mnogo više da bi se iznele kvalitetne javne rasprave, posebno na lokalnom nivou i
3. Nije se napredovalo po pitanju medicinskog i opasnog otpada, dok je implementacija upravljanja otpadom i dalje u ranoj fazi.

Preporuke Srbiji odnose se najpre na povećanje administrativnih i finansijskih kapaciteta, obezbeđivanje operativnosti i adekvatnih sredstava Zelenog fonda i unapređenje interinstitucionalne koordinacije, posebno u odnosu republičkih i lokalnih vlasti.

Državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivan Karić najavljuje da će Srbija 2041. godine dobiti 50 odsto finansija Evropskih fondova, i to jedino ako se ispune prethodni uslovi, pre svega, namensko trošenje novca namenjenog zaštiti životne sredine.

–Članovi Komisije kažu da jasno pokažemo ekološke novce i naše izvore finansiranja u životnu sredinu(…) i insistiraju da se sav prikupljeni novac na ime životne sredine u Srbiji koristi namenski i prikaže kao takav, pa tek onda može da se računa na sredstva iz EU – rekao je Karić u intervjuu za EKOlist pre gotovo godinu dana.

Pravilo Više je manje

Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon u 2013. godini, mnoge opštine povećale su iznose posebnih naknada za zaštitu životne sredine, koje donose lokalne samouprave. Iz tog razloga, gotovo sve jedinice lokalne samouprave od 2014. godine beleže povećanje iznosa prihoda od ove naknade.

Do kraja 2015. godine postojala je zakonska obaveza da se sredstva od naknada za zagađivanje i zaštitu životne sredine namenski troše kroz aktivnosti utvrđene Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Zbir prihoda od svih naknada bio je najmanji iznos koji je, u skladu sa Zakonom, morao da se potroši u okviru programa Fonda.Ako se u jednoj godini ne utroše sva namenska sredstva, Zakon o budžetskom sistemu propisivao je obavezu prenošenja neutrošenog dela u narednu godinu, za iste namene. Preneta sredstva trebalo je sabrati sa tekućim prihodima od naknada, što čini ukupne prihode za datu godinu. Rashode Budžetskog fonda trebalo je planirati i izvršiti u skladu sa iznosom ukupnih prihoda. Ukoliko bi lokalna samouprava planirala rashode u iznosu od tekućih prihoda, to je jasan znak da se neutrošena sredstva ne prenose, već se koriste nenamenski.

Takva obaveza postojala je do decembra 2015, kada je izmenama Zakona o budžetskom sistemu ukinut namenski karakter prihodima od ekoloških naknada. Od tada, organi vlasti mogu, ne kršeći zakon, da troše eko dinar i na druge namene.

Lokalne samouprave kao mikroskopski prikaz nepravilnosti

Kao ključne nepravilnosti na nivou lokalnih samouprava, godinama se izdvajaju netransparentni i nepouzdani izveštaji, trošenje novca namenjenog životnoj sredini na aktivnosti koje se ne ubrajaju u ovu oblast, kao i veći prihodi od rashoda, usled čega se „višak“, odnosno neutrošena sredstva prenose u narednu godinu.

Na ove nepravilnosti posebno su ukazivala istraživanja Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca, prema čijim podacima su prihodi od eko-taksi, naknada i kazni, od kojih se i finansira Zeleni fond, iznosili više od 45 milijardi dinara, a rashodi oko 14 milijardi.

–Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o upravljanju otpadom naplaćeno je negde oko 34 milijarde dinara više nego što je potrošeno, na nešto što najčešće nema nikakve veze sa zaštitom životne sredine – rekao je istraživač „Staništa“ Dejan Maksimović i dodao da je isti problem i u lokalnim samoupravama, gde nadležni često ne prepoznaju značaj ulaganja u oblast ekologije.

–Lokalne samouprave svake godine potroše manje novca kroz svoje budžetske fondove nego što prikupe od naplaćivanja građanskih naknada za zaštitu životne sredine, tako da smo mi u poslednih devet godina nekoliko stotina miliona evra tako izgubili. Umesto da smo ih potrošili za nešto što će doprineti zaštiti životne sredine, mi smo ih potrošili na nekakve namene koje najčešće nikakve veze nemaju sa životnom sredinom – zaključuje Maksimović.

Administrativni kapaciteti: samo broj ili suštinska promena?

Državni sekretar Ivan Karić istovremeno je i predsednik Pregovaračke grupe 27, koju je 2015. formirala Vlada Republike Srbije kao tim za pregovore sa EU koji bi učestvovao u kreiranju pregovaračke pozicije i o pregovorima izveštavao Vladu. Tim čine 24 člana koji dolaze iz državne administracije, akademske zajednice i civilnog sektora.

On kao preduslov podizanja finansijskih kapaciteta navodi podizanje administrativnih kapaciteta.

–Kada govorimo o ciframa, to za nas ekologe još uvek nije dovoljno, i otud i pritisak na institucije i na donosioce odluka. Mi u narednom periodu, kada je sektor otpada u pitanju, treba da uradimo preko 120 različitih projekata, zatim preko 350 projekata za prečišćavanje otpadnih voda, čija se realizacija očekuje u narednih 10-15-20 godina – rekao nam je Karić i dodao da se pregovaračka pozicija radi u skladu sa uslovima u kojima živimo.

Kao reakcija civilnog društva na učešće zvanične Srbije u Pregovorima, nastala je Koalicija 27 koju čini devet organizacija i koja je do sada objavila šest godišnjih izveštaja. Poslednji, objavljen početkom maja, nosi naziv „Malo para, još manje muzike“ i predstavlja pregled poslednjih realizovanih aktivnosti povodom Poglavlja 27.

Glavni zaključak glasi da Zeleni fond, koji je u novembru 2016. osnovan s ciljem finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine, ni dan-danas nije operativan.

–Fond postoji kao budžetska linija Ministarstva, ali način na koji funkcioniše i dalje ne obezbeđuje stabilno funkcionisanje aktivnosti. Nedostaje mu nekoliko podzakonskih akata koji bi definisali njegovo funkcionisanje na način kako je to zamišljeno – kaže predstavnica Koalicije 27 Mirjana Jovanović.

Na zvaničnom predstavljanju Izveštaja, ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan složio se u vezi sa neoperativnošću Fonda i rekao da on trenutno u finansijskom smislu predstavlja „najveće opterećenje za Ministarstvo”.

Prošle godine, za finansiranje sredstvima iz Zelenog fonda raspisana su dva velika konkursa, jedan koji podstiče pošumljavanje a drugi obrazovne, istraživačke i razvojne studije i projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Konkurs koji podstiče obrazovne projekte raspisan je 30. avgusta prošle godine i vremenski rok za prijavu bio je dve nedelje. Kada je 9. oktobra objavljena konačna rang-lista, tada je započeo i period realizacije projekata. Taj deo procesa, prema rečima koordinatora projekata koji su dobili sredstva, bio je problematičan.

–Mi smo imali sreće što smo već imali spremnu dokumentaciju i materijal za izradu, jer inače ne bismo stigli da apliciramo za konkurs. Takođe, period za realizaciju je bio kratak. Možete vi da napišete studiju za dva meseca, ali ne možete da napravite fizički uređaj koji će da radi – objašnjavaprojektni koordinator sa instituta Mihajlo Pupin Aleksandar Rodić i navodi da je manjkavost Zelenog fonda i to što nema tematskih poziva za rešavanje specifičnih problema.

Nije nepoznanica da neke evropske zemlje po ulasku u EU plaćaju kaznene penale zbog neispunjenja onoga što su predvidele dokumentom Pregovaračke pozicije, ali to ne može biti dovoljno jak razlog za sporo napredovanje u ovoj oblasti. Ipak, Zeleni fond, neoperativan i sa istorijom lošeg poslovanja, i takav predstavlja pomak za još uvek novo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Naslovna fotografija: Udruženje “Vojvođanska zelena inicijativa”

Kako je tekao proces izrade studentskih radova saznajte od autora u videu ispod:

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji” koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).

Оvaj tekst proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj
ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim
uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.